Zakon o politici direktnih stranih ulaganja u Bosni i Hercegovini

ZAKON O POLITICI DIREKTNIH STRANIH ULAGANjA U BOSNI I HERCEGOVINI

Sadržaj:

Na osnovu člana III Ustava Bosne i Hercegovine, Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine na sednici Predstavničkog doma održanoj 18. maja 1998. godine i sednici Doma naroda održanoj 18. maja 1998. godine, donela je ZAKON O POLITICI DIREKTNIH STRANIH ULAGANjA U BOSNI I HERCEGOVINI

PREAMBULA

S obzirom na to:

  • da je Bosna i Hercegovina ušla u novo razdoblje mira i stabilnosti;

  • da je Bosna i Hercegovina usvojila otvorenu, slobodnu tržišno vođenu ekonomsku politiku;

  • da je Bosna i Hercegovina odlučna u nastojanju da promoviše, omogući i zaštiti ulaganja privatnog sektora;

  • da ulaganja treba da budu podstaknuta povoljnim investicionim okruženjem;

  • da Ustavi Bosne i Hercegovine, Federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske stvaraju uslove za podsticanje stranih ulaganja;

  • da je Bosna i Hercegovina članica Multilateralne agencije za davanje garancija za ulaganja, a i strana ugovornica u Konvenciji za rešavanje investicionih sporova između država i državljana drugih država;

Bosna i Hercegovina smatra potrebnim i primjerenim da utvrdi jasnu, transparentnu, predvidljivu i stabilnu politiku i pravni okvir za obezbeđenje prava povlastica i zaštite stranih ulagača.

I - OSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Zakon o politici direktnih stranih ulaganja (u daljem tekstu: Zakon) reguliše osnovne politike i principe učešća stranih ulagača u privredi Bosne i Hercegovine.

Član 2.

U smislu ovoga zakona, upotrebljeni izrazi imaju sledeća značenja:

"Strani ulagač": znači fizičko lice koje nema stalni boravak u Bosni i Hercegovini i nema svoje glavno mesto poslovanja u Bosni i Hercegovini ili pravno lice formirano u skladu sa stranim zakonom koje ima svoju registrovanu kancelariju, centralnu upravu ili glavno mesto poslovanja u nekoj stranoj zemlji;

"Direktno strano ulaganje" ili "Strano ulaganje": znači sticanje, stvaranje ili proširenje bilo kojeg poslovnog poduhvata , ili bilo koje aktivnosti koja, sama ili sa drugom, istovremeno ili jedna za drugom, ima za ishod omogućavanje jednom ili više stranih ulagača sticanje ili povećanje kontrole nad nekom kompanijom koja pod svojom kontrolom obavlja industrijske, poljoprivredne, komercijalne i finansijaske poslove i poslove vezane za nekretnine, usluge ili druge aktivnosti, ili da omogući proširenje preduzeća koje je već pod kontrolom stranog ulagača. Takve investicije mogu obuhvatiti bilo koji objekat stvarnih i prava intelektualne svojine uključujući ali ne i neophodno ograničeno na: slobodno konvertibilnu valutu ili na lokalnu valutu, pozajmice, avanse, vrednosne papire, licence, zakupe i prava zasnovana na ugovoru, uključujući koncesije, postrojenja, opremu, rezervne delove, sirovine, prava industrijske ili intelektualne svojine ili bilo koje finansijske pogodnosti date od strane fizičkog ili pravnog lica pod stranom kontrolom, izuzev situacije između matičnih kompanija i njihovih filijala ako to ne rezultira povećanjem strane kontrole nad domaćim preduzećima;

"Strana kontrola": znači svako učešće od preko 10% kapitala i, odnosno ili glasačkih prava čiji su izravni nosioci strani ulagači ili neko domaće pravno lice pod takvom kontrolom;

"Rezident Bosne i Hercegovine": znači fizičko lice koje ima prebivalište ili boravište u Bosni i Hercegovini, zaposleno ili samostalno radi ili ima svoj centar ekonomskog interesa u Bosni i Hercegovini, ili neko pravno lice konstituisano po zakonima Bosne i Hercegovine ili entiteta i koje ima registrovano sedište, centralnu upravu ili glavno mesto poslovanja u Bosni i Hercegovini;

"Ulog" : znači vlasnički interes koji neki ulagač poseduje u nekom preduzeću;

"Slobodno konvertibilna valuta": znači svaka valuta koju tako okvalifikuje Međunarodni monetarni fond;

"Entiteti": znači Federacija Bosne i Hercegovine i Republika Srpska; i

"Javno informisanje": znači prenos informacija na radiju,televiziji (isključujući kablovsku), elektronskim medijima (isključujući Internet), novinama i drugim publikacijama koje se proizvode prvenstveno za lokalno tržište.

II - POSTUPAK DIREKTNIH STRANIH ULAGANJA

Član 3.

Ukoliko ovim zakonom nije drugačije predviđeno, strani ulagač ima pravo da investira, reinvestira dobit iz takvih ulaganja u bilo koji i sve sektore privrede Bosne i Hercegovine, i to u istom obliku i pod istim uslovima definisanim za rezidente Bosne i Hercegovine i važećim zakonima i propisima Bosne i Hercegovine i Entiteta.

Član 4.

(a) Bez obzira na politiku slobodnih direktnih stranih ulaganja u Bosni i Hercegovini utvrđenu u članu 3. ovoga zakona, strani ulog u glavnici nekoga preduzeća koje se bavi proizvodnjom i prodajom oružja, municije, eksploziva za vojnu upotrebu, vojne opreme te javnim informisanjem neće preći 49% od glavnice u tom preduzeću.

(b) U slučaju ulaganja u sektore koji podliježu restrikcijama na koje se poziva u stavu (a) ovoga člana, strani ulagači moraju dobiti prethodnu saglasnost od nadležnog organa u odgovarajućem Entitetu.

(c) U roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva za odobrenje na koje se poziva u stavu (b) ovoga člana, nadležni organ u odgovarajućem Entitetu će obavestiti podnosioca zahteva o svojoj odluci. Ako odluka nije donesena unutar pomenutog krajnjeg roka, direktno strano ulaganje se smatra odobrenim, ukoliko nadležni organ nije podnosioca zahteva u pismenoj formi obavestio o svojoj odluci da donešenje odluke odgađa preko roka od 30 dana.

(d) Ako nadležni organ u odgovarajućem Entitetu ima nameru da odgodi donošenje odluke o zahtevu za odobravanje stranog ulaganja nakon roka od 30 dana, obavestiće o tome podnosioca zahteva u istom roku. Konačna odluka sa opbrazloženjem, o stranom ulaganju biće dostavljena podnosiocu zahteva u roku od 90 dana od dana prijema zahteva. Ako takva odluka ne bude donesena ni u roku od 90 dana direktno strano ulaganje će se smatrati odobrenima.

(e) Odobrenje direktnog stranog ulaganja na koje se poziva u ovome članu je trajno.

(f) Uslovi pod kojima strani ulagač mora da podnese prijavu za odobrenje biće definisan u podzakonskim aktima na koje se poziva u članu 21. ovoga zakona i objavljeni istovremeno u "Službenom glasniku BiH" i službenim glasilima Entiteta.

Član 5.

(a) Strani ulagači u Bosni i Hercegovini moraju registrovati svoja pojedinačna ulaganja istovremeno kod nadležnog organa Države i kod nadležnog organa u odgovarajućem Entitetu.

(b) Da bi se olakšao položaj stranog ulagača:

(i) Država i Entiteti osiguravaju u svojim podzakonskim aktima iz člana 21. ovoga Zakona da su im dokumenti vezani za registraciju istog sadržaja i u skladu sa međunarodnim standardima. Nikakve dodatne informacije neće se tražiti u svrhu registracije.

(ii) Nadležni organi Države i svakog pojedinačnog Entiteta u roku od 10 radnih dana od dana preduzimanja njihove radnje iz stava (a) ovog člana će stranom ulagaču potvrditi da je njegovo ulaganje registrovano. Ako dokument vezan za registraciju ne bude u potpunosti uredno podnešen, nadležni organ obaveštava stranog ulagača u navedenom roku od 10 radnih dana od preduzimanja radnje u smislu stava (a) ovoga člana, koja pojedinačna stavka ili stavke dokumenta vezanog za registraciju nije, odnosno nisu, zadovoljeni.

(iii) Registracija od strane nadležnog organa Države ili odgovarajućeg Entiteta, zavisno od slučaja, smatra se izvršenom ako takav nadležni organ nije postupio u skladu i u roku postavljenom u tački (ii) ovoga stava.

(c) Bez obzira na stavove (a) i (b) ovoga člana, nadležni organ u odgovarajućem Entitetu potvrđuje registraciju svakog ulaganja za koje je potrebno odobrenje iz člana 4. ovoga zakona tek nakon izdavanja takvog odobrenja. Strani ulagač podnosi dokument za registraciju u skladu sa tačkom (i) ovoga stava zajedno sa kopijom potvrde o registraciji koju mu je izdao nadležni organ u odgovarajućem Entitetu, nadležnom organu Države u roku od 10 radnih dana od prijema te potvrde.

(d) Bosna i Hercegovina i Entiteti mogu objavljivati opšte podatke o stranim ulaganjima. Pri tome će poštovati legitimne interese preduzeća o kojima se radi i osiguravati da se njihove poslovne tajne ne otkrivaju.

(e) Procedure registracije i objavljivanje podataka o stranim ulaganjima iz ovog člana biće propisane u podzakonskim aktima iz člana 21.ovoga zakona.

Član 6.

(a) U svrhe podsticanja i olakšavanja direktnih stranih ulaganja u Bosni i Hercegovini, Savet ministara Bosne i Hercegovine osniva odgovarajuću instituciju.

(b) I Entiteti mogu osnovati takve institucije koje će se baviti promocijom i potpomaganjem ulaganja svaki na svome teritoriju.

Član 7.

Ako budu osnovane, institucije na koje se poziva u članu 6. ovoga zakona sarađuju i razmenjuju sve potrebne informacije radi unapređenja direktnih stranih ulaganja u Bosni i Hercegovini i ostvarivanja ciljeva ovoga zakona.

III - PRAVA, POVLASTICE I OBAVEZE STRANIH ULAGAČA

Član 8.

(a) U skladu sa odredbama ovoga zakona, i drugih zakona i sporazuma Bosne i Hercegovine i sa zakonima Entiteta, strani ulagači imaju ista prava i obaveze kao i rezidenti Bosne i Hercegovine.

(b) Bosna i Hercegovina i Entiteti neće vršiti diskriminaciju stranih ulagača u bilo kom obliku, uključujući ali ne i ograničavajući se na njihovo državljanstvo, sedište odnosno boravište, religiju ili državu porekla investicije.

Član 9.

(a) Oporezivanje stranih ulagača i direktnih stranih ulaganja obavljaće se u skladu sa poreskim zakonodavstvom Entiteta.

(b) Da bi podstakli strana ulaganja, Entiteti će obezbediti da poresko zakonodavstvo iz stava (a) ovog člana sadrži odlike i stope koje su privlačne za stranog ulagača. Entiteti će s vremena na vreme zajednički vršiti pregled poreskog zakonodavstva da bi ono zadržalo privlačnost.

(c) Poreski režimi u dva Entiteta će se rukovoditi sledećim načelima:

(i) Režimi oporezivanja preduzetništva neće vršiti diskriminaciju stranih i domaćih ulagača; i

(ii) Entiteti prihvataju da je nepoželjna konkurencija u odobravanju olakšica i obavezuju se da izbegavaju takvu konkurenciju.

Član 10.

Strana ulaganja će biti izuzeta od plaćanja carina i carinskih obaveza, isključujući carinsko evidentiranje ukoliko drugačije nije predviđeno odredbama Zakona o carinskoj politici Bosne i Hercegovine.

Član 11.

(a) Strani ulagači imaju pravo, da radi svojih ulaganja, na teritoriji Bosne i Hercegovine otvore račune kod bilo koje poslovne banke u domaćoj ili slobodno konvertibilnoj valuti.

(b) Strani ulagači, imaju pravo da slobodno vrše konverziju domaće valute u Bosni i Hercegovini u bilo koju slobodno konvertibilnu valutu radi plaćanja koja se odnose na njihova ulaganja u Bosni i Hercegovini.

(c) Strani ulagači imaju pravo da vrše transfer u inostranstvo, slobodno i bez odlaganja, u slobodno konvertibilnoj valuti, dobit koja nastane kao rezultat njihovog ulaganja u Bosni i Hercegovini, uključujući ali i ne ograničavajući se na:

(i) dobit od ulaganja ostvarena u obliku profita, dividendi, kamata i drugih oblika;

(ii) sredstva koja ulagači steknu nakon delimične ili potpune likvidacije svojih ulaganja u Bosni i Hercegovini, ili od prodaje imovine, odnosno vlasničkih prava; i

(iii) nadoknadu na koju se odnosi član 16. ovoga zakona.

(d) Sve transakcije vršiće se u skladu sa zakonima Bosne i Hercegovine i Entiteta.

Član 12.

Strani ulagači imaju ista prava vlasnička prava na nekretninama kao i lica koja imaju državljanstvo Bosne i Hercegovine, odnosno pripadnost Bosni i Hercegovini. Strani ulagači iz jedne od država naslednica bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, imaju takva prava pod uslovom da ulagači koji imaju državljanstvo Bosne i Hercegovine odnosno pripadaju Bosni i Hercegovini, imaju ista takva prava u državi naslednici o kojoj se radi.

Član 13.

Strani ulagači će voditi poslovne knjige i sačinjavati finansijske izveštaje u skladu sa međunarodno prihvaćenim računovodstvenim i revizorskim standardima i načelima kao i zakonima Entiteta.

Član 14.

Strani investitori će imati pravo da slobodno zapošljavaju nameštenike iz inostranstva ukoliko nije određeno drugačije zakonima u Bosni i Hercegovini o radu i useljavanju.

Član 15.

(a) Strani ulagači će poštovati zakone i propise Bosne i Hercegovine i Entiteta.

(b) Ograničenja koja se primenjuju na domaća ulaganja u oblasti javnog poretka (l'ordre public), javnog zdravstva i zaštite okoline će se jednako primenjivati na direktna strana ulaganja.

Član 16.

(a) Strana ulaganja neće biti nacionalizovana, eksproprisana ili rekvirirana, te podvrgnuta merama sa sličnim posledicama izuzev u javnom interesu i u skladu sa važećim zakonima i podzakonskim aktima i uz plaćanja primerene naknade.

(b) Takva će se nadoknada smatrati primerenom ako je adekvatna, efektivna i brza.

(c) Razrada standarda za nadoknadu u slučaju nacionalizacije, eksproprijacije, rekvizicije ili sličnih mera koje se pominju u stavu (a) ovoga člana biće u skladu s međunarodnim standardima i biće propisani u podzakonskim aktima iz člana 21. ovoga zakona.

IV - REŠAVANjE SPOROVA

Član 17.

Sporovi vezani za strana ulaganja rešavaće se u nadležnim sudovima u Bosni i Hercegovini, osim ako se zainteresovane strane ne dogovore o nekoj drugoj proceduri kojom će se ti sporovi rešavati, uključujući ali i ne ograničavajući se na domaće ili međunarodno mirenje ili arbitražu.

V- PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 18.

(a) Ovaj zakon stupa na snagu osmoga dana od datuma njegovog objavljivanja u "Službenom glasniku BiH".

(b) Službena glasila Entiteta će istovremeno objaviti ovaj zakon.

Član 19.

(a) Na dan stupanja na snagu ovoga zakona, odredbe zakona i propisa koji se odnose na direktna strana ulaganja u Bosni i Hercegovini, a koje su suprotne ili nisu u saglasnosti sa ovim zakonom će prestati da važe bez povrede prava i povlastica koje su stranim ulagačima data i obaveza koje su im nametnute po osnovu ranijih zakona i propisa.

(b) Bez obzira na odredbu iz stava (a) ovoga člana, postojeći strani ulagač može u pisanoj formi da obavesti nadležni organ u odgovarajućem Entitetu u roku od (120) dana nakon stupanja ovoga zakona na snagu da želi da se na njega primenjuju odredbe ovoga zakona.

Član 20.

Prava i povlastice dati stranim ulagačima i obaveze koje proizilaze iz ovoga zakona ne mogu se ukinuti niti poništiti stupanjem naknadno donesenih zakona i podzakonskih akata na snagu. Ukoliko su takvi naknadno doneseni zakoni podzakonski akti povoljniji za strane ulagače, oni imaju pravo da biraju režim koji će biti merodavan za njihovo ulaganje.

Član 21.

Bosna i Hercegovina i Entiteti će, u područjima svoje odgovarajuće nadležnosti, doneti podzakonska akta koja se odnose na provedbu ovoga zakona u roku od 60 dana od dana stupanja ovoga zakona na snagu. Ti podzakonski akti će biti objavljeni u "Službenom glasniku BiH" i slubenim glasilima Entiteta, a stupiće na snagu osmoga dana od dana njihovog objavljivanja u navedenim službenim glasilima.

Član 22.

Entiteti su odgovorni svaki na svojoj teritoriji za provedbu ovoga zakona.

Član 23.

Bosna i Hercegovina i Entiteti moraju u potpunosti sarađivati da bi se ostvarili ciljevi politike utvrđeni ovim zakonom i poduzimati sve mere da obezbede ispunjenje obaveza koje proizlaze iz ovoga zakona.

Član 24.

U slučaju sukoba, odredbe međunarodnih sporazuma i ugovora u kojima Bosna Hercegovina predstavlja jednu od strana imaju jaču pravnu snagu od odredaba ovoga zakona.

PS BiH broj 19/98
18. maja 1998. godine
Sarajevo
Predsedavajući
Doma naroda
Parlamentarne skupštine BiH
Petar Majić, s. r.

Predsedavajući
Predstavničkog doma
Parlamentarne skupštine BiH
Halid Genjac, s. r.

Godina II - Broj 17
Ponedeljak, 14. septembra 1998. godine
SARAJEVO

ZAKON O IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POLITICI DIREKTNIH STRANIH ULAGANjA U BOSNI I HERCEGOVINI

Član 1.

U Zakonu o politici direktnih stranih ulaganja u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", broj 17/98) u članu 5. stav (a) mijenja se i glasi:

" (a) Strani ulagači u Bosni i Hercegovini moraju registrovati svoja pojedinačna ulaganja kod nadležnog organa Države.

U cilju prikupljanja informacija o registrovanim firmama sa stranim ulaganjem, nadležni registracioni sudovi dužni su najmanje jedanput u tri mjeseca, obavijestiti nadležne organe Države i entiteta o takvim registrovanim firmama.

U stavu (b) pod (i) riječi: "i Entiteti" se brišu, pod (ii) riječi: "i svakog pojedinačnog Entiteta" se brišu i pod (iii) riječi: "ili odgovarajućeg Entiteta, zavisno od slučaja" se brišu.

Stav (s) se briše.

Stavovi (d) i (e) postaju st. (s) i (d)."

Član 2.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH", a objaviće se u službenim glasilima entiteta i "Službenom glasniku Brčko Distrikta".

PS BiH broj 39/`03
23. aprila 2003. godine
Sarajevo

Predsjedavajući
Predstavničkog doma
Parlamentarne skupštine BiH
Šefik Džaferović, s.r.

Predsjedavajući
Doma naroda
Parlamentarne skupštine BiH
Velimir Jukić, s.r.

EU bankovni račun sa MasterCard karticom za svakoga sa EU adresom

Kontakt za poslovne usluge, offshore kompanije ili financijsku podršku

Napišite nam poruku do 1000 znakova
Ime i prezime kompletno
Vaša email adresa obavezno
Broj telefona sa prefiksom države
Napišite u kojem ste gradu Već ćemo znati državu...
  • Offshore kompanije
  • Otvaranje offshore kompanije treba se otvoriti pažljivo, misleći pri tome na sigurnost, privatnost i zaštitu biznismena koji se upušta u osnivanje takve offshore firme. Vaša privatnost kod osnivanja offshore kompanije je sa nama sigurno, jer mi informacije o vama ne držimo u vašoj državi. Naša komunikacija je šifrirana, a papirni dokumenti se nalaze samo u offshore državi, a sve informacije o vama se čuvaju na šifriranom hard disku i backup hard diskovima. Čak ni krađom hard diska, nemoguće je doći do informacija o vama. Fakture i poslovne knjige se ne nalaze u vašoj državi. Tako osnivanje offshore kompanije ostaje kompletno anonimno u odnosu na bilo kakve organe, porezne inspekcije ili druge grabljivice.
  • Otvaranje kompanije
  • Otvaranje offshore kompanije trebate uraditi onda kad znate svoj cilj i svrhu. Prije nego što se odlučite za otvaranje offshore kompanije, kontaktirajte nas da dobijete ispravne savjete jer većina ljudi napravi banalne greške i pogrešno krene u biznis i poslovanje sa offshore kompanijom. Ako nam napišete šta želite da ostvarite, onda možemo i da vam damo ispravan savjet, koja vrsta offshore kompanije ili offshore tvrtke, će vam dati najviše pogodnosti, prednosti ili poslovnih mogućnosti. Pogrešan izbor može biti izbor "kako ste to čuli" od nekoga. Na primjer možda želite osnovati Delaware kompaniju. Mi to svakako brzo možemo odraditi za vas. Ali, možda u vašem poslu ili u transakcijam koje obavljate u Evropi, jedna Delaware kompanija ne odgovara i može da ugrozi poslovnu situaciju. Svrha otvaranja offshore kompanija je zaštita privatnosti, imovine i poslovne pogodnosti koje možete ostvariti. Ukoliko osnivanjem offshore kompanije dovodite sebe ili svoje najbliže u bilo kakve rizike, onda se takvo osnivanje suprotstavlja ideji da želite da se zaštitite od financijskih grabežljivaca, da želite da osigurate svoju privatnost i da želite da uživate u poreznim olakšicama i poslovnim pogodnostima koje se pružaju kroz offshore kompanije.